Jeste li se ikada, zagledani u planinske vrhove, zapitali kako su oni nastali?
Mnogi planinski venci nastali su sudarima Zemljinih tektonskih ploča. Zbog ogromne energije koja je uključena u ove procese, ivice ploča se sabijaju poput automobila u čeonom sudaru. Planinski venci nastaju zbog tog sabijanja. Na priemr, indijski potkontinent "sudario" se s azijskim pre oko 25 miliona godina, usled čega su nastali Himalaji.

Planine se, takođe, mogu formirati duž raseda. Zemljini blokovi se izdižu i pomeraju kako se dve ploče mrve zajedno. Izdignuti delovi formiraju planinu, dok su donji delovi ispunjeni erodiranim materijalom. Primer za to je Sijera Nevada u Kaliforniji. Još jedan način je gomilanje magme ispod Zemljine površine, koja zapravo ne puca. Izdignuće se vremenom hladi i očvršćava, slojevi mekših stena iznad erodiraju i ostaje velika planina u obliku kupole.

Naravno, ukoliko magma izbije kroz površinu, dobijamo vulkan. Redovne erupcije lave, pepela i stena čine vulkane visokim. Zapravo, neke od najvećih planina na svetu su vulkani (Mauna Loa i Mauna Kea na primer). Konačno, planina može nastati i usled erozije. Ukoliko imamo visok plato, reka može izdubiti kanale na tom području. Vremenom, dobijamo planine između rečnih dolina.